Tekstovi označeni ‘proceni

Poslovni softver – Proceni poslovni softver

Prilikom procene poslovnog softvera firme se susreću sa dosta poslovnih i tehničkih izazova i problema. Ovaj serijal prikazuje 5 ključnih oblasti problema i moguće načine dolaska do rešenja.

Poslovni softver koji se danas može naći na tržištu uglavnom pruža rešenja za prevazilaženje ovih problema. Bolje izveštavanje, bolja pokrivenost poslovnih procesa, kompletnija ponuda modula sa potrebnom funkcionalnošću, integrisanija rešenja kao i smanjenje ukupnih troškova instalacije, korišćenja i održavanja softvera su problema o kojima sam u ovom serijalu pisao.

Nadam se da su informacije u ovom serijalu pomogle da procenite poslovni softver koji trenutno koristite kao i da razmislite da li je možda vreme za promenu ili određena unapređenja.

Serijal je najavljen odavno i do sada su obrađene sve navedene oblasti iz najave:

• Izveštavanje
• Poslovni procesi
• Moduli i funkcionalnost
• Celovitost rešenja (integracija)
• Ukupni troškovi instalacije, korišćenja i održavanja softvera

Kao i prethodni serijal i ovaj serijal nema svoj definitivan kraj, kao ni konačne odgovore na sva pitanja i sigurno je da će se tekstovi proširivati na osnovu novih informacija, kao i na osnovu iskustava posetilaca i čitaoca bloga. Ipak, za sada se zaustavljam ovde jer kako Weiner (Marfijev zakon) kaže „Ne postoje odgovori, već samo uputstva za traženje„.

Tags : funkcionalnost, integracija, izvestavanje, moduli, poslovni procesi, proceni, serijali, softver, TCO

Ukupni troškovi instalacije, korišćenja i održavanja softvera

Procena ukupnih troškova instaliranja, korišćenja i održavanja softvera (eng. skr. TCO – Total Cost of Ownership) je jako bitna za analizu poslovnog softvera. Napomena: Kvalitetna TCO analiza zna da potraje, zasniva se na pretpostavkama i ne može biti 100% precizna. Ipak, neke od sledećih stvari bi svakako trebalo da imate na umu prilikom procene TCO trenutnog softvera .

1. Problem. Troškovi softvera. Teško je prepoznati i proceniti prave troškove softvera. Troškovi softvera uključuju cenu pojedinačnih modula (ako se softver tako prodaje), cenu licenci (po korisniku ili računaru) kao i cenu dodatnog softvera (ako je takav softver potreban).

Rešenje. Proizvođači softvera nude različite cenovne modele za softver. Cena može biti bazirana na količini kupljenih modula, broju licenci, korisnika, istovremenih korisnika, transakcija, visini prihoda, platformi ili nekom drugom atributu. Treba detaljno ispitati sve moguće kombinacije cena za određeno softversko rešenje i izabrati odgovarajući model.

U analizu bi, takođe, uračunati i cenu dodatnog softvera ako je takav softver neophodan za pravilno funkcionisanje celog sistema (npr. licence za baze podataka, cena operativnog sistema, cene dodatnih pomoćnih programa i sl.).

2. Problem. Trošak implementacije je teško proceniti i ponekad nekoliko puta premašuje cenu samog softvera! Treba platiti eksterne troškove implementacije (angažovanje konsultanata, programera,…) i to je jasno, ali treba pokriti i interne troškove kao što su vreme utrošeno na obuku, vreme angažovanja zaposlenih na unosu podataka i sl. Firme moraju prepoznati sve komponenete implementacije i odlučiti koja sredstva su obavezna za svaku od faza implementacije.

Rešenje. Proračun troškova implementacije bi svakako trebalo da uključi i sledeće stavke:

• Instalacija softvera. Fizička instalacija softvera na računare. Faktori koje treba uzeti u obzir su ko će uraditi instalaciju, na kojim lokacijama će softver biti instaliran, ukupan broj korisnika softvera kao i broj modula.
• Podešavanje i prilagođavanje. Ova komponenta uključuje podešavanje i prilagođavanje poslovnog softvera specifičnim potrebama organizacije. Primeri specifičnih zadataka uključuju i podešavanje kontnog plana, podešavanja elemenata kupaca, dobavljača i ostalih poslovnih partnera, podešavanja izgleda dokumenata i ostala podešavanja specifična ili za oblast poslovanja ili za firmu.
• Obuka. Obuka je neophodna za sve korisnike u firmi: tehničko, operativno, upravno. Faktori koje ovde treba uzeti u obzir su: ko će biti na obuci, ko će obučavati, gde će obuka biti organizovana, čemu će se obučavati kao i kada i dokle će se obuka odvijati.
• Konverzija podataka. Koji podaci iz postojećeg sistema će biti prebačeni u novi sistem i analiza koji podaci uopšte mogu biti prebačeni u novi sistem.
• Dokumentacija. Izrada interne dokumentacije koja opisuje procedure upotrebe sistema, procedure toka dokumentacije i ostale kritične procese. Dokumentacijom bi trebalo pokriti sve poslovne procese vezane za sam poslovni softver kao i procese vezane za pravilno funkcionisanje celog sistema.

3.Problem. Troškovi hardvera. Procena minimalnih i preporučenih hardverskih zahteva za pravilno funkcionisanje sistema.

Rešenje. Da li je trenutni hardver zastareo ili prevaziđen? Da li je pouzdan?Koliko bi koštala nadogradnja ili zamena ako postojeći hardver ne zadovoljava minimalne zahteve za ispravno funkcionisanje sistema? Da li je komunikaciona ili mrežna infrastruktura kompletna kroz sva odeljenja u firmi i koliki nivo povezanosti je potreban? Da li je možda mrežna infrastruktura zastarela? I da li je pouzdana? Ova i slična pitanja je neophodno postaviti prilikom procene troškova hardvera.

4.Problem. Troškovi održavanja i podrške. Firme se susreću sa značajnim povećanjem troškova održavanja i podrške tokom korišćenja softvera. Često je održavanje skuplje nego sam softver.

Rešenje. Različiti proizvođači softvera, različito naplaćuju održavanje i podršku. Proizvođači softvera održavanje najčešće naplaćuju na jedan od ovih načina: periodično (mesečno, godišnje,…) u fiksnom iznosu nezavisno od angažovanja, zatim po angažovanju izraženom u satima ili danima bez fiksnog iznosa, ili kombinacijom oba pomenuta metoda, gde je jedan deo fiksni, a drugi varira u zavisnosti od utrošenog vremena i komplikovanosti posla. Jako je bitno precizno i detaljno dogovoriti uslove saradnje da bi se kasnije izbegli tzv. „skriveni troškovi„.

5. Problem. Operativni troškovi predstavljaju troškove poslova održavanja celog sistema u punoj funkcionalnosti na dnevnom nivou. Iako „sve radi“ može se desiti da u kritičnom trenutku nemate prave podatke za donošenje bitne poslovne odluke jer je „sistem pao„. Skoro sam siguran da smo svi bar jednom bili u ovakvoj ili sličnoj situaciji.

Rešenje. Procena operativnih troškova bi trebalo da sadrži neke ili sve od navedenih stavki:

• Potrošni materijal. Potrošni materijal neophodan za svakodnevni rad (npr. papir, toner, delovi za računare, prazni diskovi za bekap,…).
• Bekap. Plate i nadnice koje se plaćaju pojedincima odgovornim za pravljenje dnevnog, nedeljnog, mesečnog bekapa. O značaju bekapa je suvišno govoriti.
• Održavanje. Praćenje rada celog sistema, preventivno održavanje, , fino podešavanje sistema kao i servisiranje u slučaju kvarova. Odnosi se i na hardver i na softver.
• Nove verzije. Instaliranje, dokumentovanje, testiranje i obuka povodom nadogradnje sistema i instalacije novih verzija softvera. Ove operacije zahtevaju određeno vreme i utiču na rad cele firme.

Ovim člankom završavam serijal „Proceni poslovni softver“. Integralna verzija ovog serijala, kao i prethodnog „Najčešće grešeke pri izboru poslovnog softvera“ naći će se i na sajtu www.poslovnisoftver.net koji ako sve bude kako treba startuje sa radom sredinom decembra.

Tags : izbor, proceni, softver, TCO

Celovitost rešenja

Ako poslovni softver ne obezbeđuje kompletnu funkcionalnost, firme se uglavnom odlučuju za nabavku dodatnih programa koji obezbeđuju dodatnu funkcionalnost. Integracija takvih različitih rešenja je uvek izazov za firmu. Ovde ću se osvrnuti na najčešće probleme u radu ovakvih rešenja a koji prouzokuju preispitivanje i promenu postojećih poslovnih informacionih sistema.

1. Problem: Računovodstvo, ljudski resursi, veleprodaja koriste različite programe. Svaki od ovih programa zahteva posebno održavanje i podršku. Različiti programi, isti proizvođač – manji problem. Različiti programi, različiti proizvođači – veći problem. Ovakvi sistemi najčešće nisu dovoljno otvoreni i samim tim se teže integrišu jedan sa drugim. Rezultat je neefikasnost, redudansa u obradi i smeštanju podataka.

Rešenje. Poslovni softver na istoj platformi. Ovakvi sistemi su otvoreniji i lakše se integrišu. Ovakva integracija umanjuje višestruki unos podataka. Kako industrija poslovnog softvera postaje sve standardizovanija po pitanju platformi i tehnologije tako će sve lakše proizvođačima, kao i korisnicima, poslovnog softvera biti da naprave rešenja koja se jednostavno i lako integrišu.

2. Problem: Ručni unos podataka u različite programe. Ovakav način rada, sem što odnosi vreme, je neefikasan i komplikovan, a može dovesti i do grešaka prilikom unosa.

Rešenje. Više modula sa potrebnim funkcijama. Poslovni softver danas uglavnom nudi veći broj modula kao i veću povezanost unutar različitih modula.

3. Problem: Održavanje različitih programa. Ovaj problem prirodno sledi iz prethodnih. Održavati različite programe (različitih ili istih, svejedno) proizvođača zahteva dosta vremena i truda, ali i znanja radi kasnijeg spajanja svih tako unesenih podataka radi dobijanja potrebnih izveštaja. Ovde na scenu stupa neki od programa za tabelarne kalkulacije (eng. spreadsheet, npr. Excel) koji doprinose još većem haosu i dodatnom dupliranju podataka.

Rešenje. Bolja integracija, kompletnije rešenje. Naravno, da je ovo rešenje, ali treba biti oprezan. Ne treba preterivati sa opcijama kao ni sa kompleksnošću samog rešenja.

4. Problem: „Najbolje iz prakse“ ili ERP rešenje. Prilikom nabavke poslovnog softvera firme se često odlučuju za nabavku onog rešenja koje se pokazalo kao najbolje u određenoj oblasti. Ovaj način izbora poslovnog softvera je popularan, ali može napraviti probleme prilikom kasnije upotrebe. Ako su ovako izabrani programi previše različiti (različite platforme, tehnologija i sl.) veliki problem predstavlja integracija (povezivanje) ovakvih programa radi dobijanja određenih potrebnih izveštaja.

Rešenje. „Postoje dve struje“. Rešenja tipa „najbolje iz prakse“ obezbeđuju specifična rešenja i detaljnu funkcionalnost za određenu oblast poslovanja. Svaka nova oblast zahteva novo rešenje koje se pokazalo kao najbolje. Integracija svih tih rešenja može predstavljati problem. Sa druge strane, ERP rešenja uglavnom imaju potrebne specifične module, ali sa nedovoljnom funkcionalnošću. Prednost je što je sve već integrisano. Obe ove „struje“ imaju svoje prednosti i mane, a firma bi trebalo da proceni koje rešenje je bolje na osnovu sopstvenih specifičnosti. To je uvek kompromis. Ono što se dobije na detaljima izgubi se na integraciji i obrnuto.

Sledeći članak: Ukupna troškovi posedovanja (instaliranja, korišćenja, održavanja,..) softvera (eng. Total Cost of Ownership)

Tags : ERP, integracija, proceni, redudansa, softver

Moduli i funkcionalnost

U prethodnom članku pisao sam o problemima koji se mogu javiti u firmama u vezi sa poslovnim procesima, kao i nekim od načina za njihovo prevazilaženje. U ovom članku ću pisati o poslovnom softveru, modulima i funkcijama unutar tih modula koji pomažu praćenju poslovnih procesa, kao i mogućim problemima koji se tu javljaju.

Svaki proizvođač poslovnog softvera nudi specifičan i različit set modula i funkcija u okviru tih modula. Ako je poslovni softver ograničen funkcionalno u okviru ponuđenih modula, korisnici su neefikasni u obavljanju svojih svakodnevnih poslova. Finansijski poslovni softver koji se nudi na našem tržštu nudi širi opseg modula kao i dublju funkcionalnost unutar tih modula. Poslovni softver se, takođe, lakše prilagođava potrebama svakog pojedinačnog korisnika bez posebnih dorada ili nadogradnji. Neki od tipičnih problema sa kojima se susreću korisnici su navedeni u sledećim primerima.

1. Problem. Poslovni softver ne obezbeđuje sve potrebne module. Često se dešava da poslovni softver ne poseduje sve module (veleprodaja, maloprodaja, proizvodnja,…), koji su potrebni za obavljanje i praćenje svakodnevnih poslovnih procesa.

Rešenje. Softver koji „raste“ sa vama. Danas se poslovni softver uglavnom reklamira kao ERP (eng. Enterprise Resource Planning) rešenje i tež se ponudi kompletnog seta modula i pune funkcionalnosti unutar tih modula. Pored standardnih modula kao što su veleprodaja, maloprodaja, glavna knjiga i sl. tež se ponudi i nekih „nestandardnih“ kao što su modul za upravljanje odnosima sa kupcima, terenska prodaja, web integracija i sl. Naravno, nikada nećete dobiti sve što vam treba, ali svakako prednost ima softver koji se lakše prilagođava potrebama korisnika.

2. Problem. Ograničena ili delimična funckionalnost unutar modula. Ranije su dobavljači i proizvođači poslovnog softvera nudili samo osnovne module (ulazni i izlazni računi, narudžbenice i sl.) sa osnovnom funkcionalnošću unutar tih modula. Ovo ograničenje umanjuje detaljnost informacija koje se mogu dobiti ili nedovoljnu pokrivnenost poslovnih procesa koji se odvijaju u firmi.

Rešenje. Veća funkcionalnost unutar svakog modula. Danas, proizvođači i dobavljači poslovnog softver teže kompletnijoj funkcionalnosti u okviru svakog modula. Na kraju ovog serijala, pokušaću da napravim listu osnovnih modula i funkcionalnosti koju bi, po mom mišljenju, kvalitetan poslovni softver trebalo da poseduje.

3. Problem. Poslovni softver teško prati promene u poslovanju. Tržšte se menja i svaka firma se neophodno prilagođava uslovima tržšta. Promene u načinu poslovanju su neophodne da bi se opstalo na tržštu. Promene mogu nastati u organizacionoj strukturi, poslovnom modelu i sl. Krut poslovni softver ne može se lako menjati tako da prati korak sa ovim promena u poslovanju.

Rešenje. Fleksibilan softver. Tehnologija aktuelnog poslovnog softvera trebalo bi da nudi veću fleksibilnost u usvajajnju promena u poslovnom modelu sa minimalnim opterećenjem na organizaciju i zaposlene. Primer ovakvog zahteva je bila promena strukture konta pri prelasku na medjunarodni računovodstveni standard (MRS). Takođe, jednostavna reorganizacija koja uključuje premeštanje jednog odeljenja u novi sektor postaje, uz fleksibilan softver, jednostavna drag and drop operacija, pre nego komplikovana promena kontnog plana, izveštaja i istorijskih podataka. Ono što hoću da naglasim jeste prosta činjenica da o većini operacija treba da brine softver, a ne korisnik, naročito u velikim sistemima.

4. Problem. Dodatne aplikacije za dodatnu funkcionalnost. Mnogi korisnici moraju koristiti dodatne aplikacije da bi kompletirali svoje potrebe za finasijskom funkcionalnošću. Problem sa kojim se dosta korisnika susreće je u tome što ove dodatne aplikacije najšešće nisu nikako povezane sa osnovnim poslovnim softverom koji se koristi u firmi.

Rešenje. Veća integrisanost, više modula. Proizvođači poslovnog softver treba da prate zahteve svojih klijenata i da u skladu sa tim ponude svoje integrisano rešenje u zamenu za trenutno korišćenu dodatnu aplikaciju. Ovakva integracije povećava efikasnost smanjujući vreme za, na primer, dobijanje potrebnih izveštaja.

5. Problem. Nekompletna obuka za postojeći poslovni softver. Softver je implementiran pre par godina. Da li su ljudi koji su tada obučavani još uvek u firmi? Da li su ljudi koji su ostali u firmi i dalje na istom položaju? Sigurno ima i novih zaposlenih, kako su se oni obučavali?

Rešenje. Konstantno praćenje promena i usavršavanje. Obuka za korišćenje i održavanje poslovnog softvera trebalo bi da bude u stalnom fokusu firmi. Obuka je kritična na početku implementacije, ali i po završetku implementacije. Obuka mora da bude stalna. Na ovaj način se korisnicima omogućava napredno korišćenje poslovnog softvera, omogućava im se da prate novosti koje je porizvođač poslovnog softvera implementirao, kao i da osveže i nadograde svoje znanje od ranije. Definišite jasan plan obuke i postarajte se da se taj plan ostvari!

Sledeća tema: Celovitost rešenja (integracija)

Tags : funkcionalnost, moduli, obuka, proceni

Poslovni procesi

U prošlom tekstu bavio sam se izveštavanjem i problemima sa kojima se sreću korisnici poslovnog softvera pri pravljenju i koriščenju izveštaja i/ili sistema za izveštavanje.

Sledeći problem sa kojim se susreću korisnici poslovnog softvera vrti se oko poslovnih procesa. Da li je poslovni softver koji koristite prilagođen poslovnim procesima ili ste poslovne procese prilagodili mogućnostima softvera? Da li su možda poslovni procesi u vašoj firmi neefikasni? Ne priznajete dokument koji nije bar tri puta potpisan, overen od najmanje dve komisije, zagubljen u podrumu na tri meseca, pronađen, pa ponovo zaturen i na kraju poslat na obradu zbog nabavke obe hemijske olovke? Zatrpani ste papirima, dokumentacija je u haosu, a inspekcija već odavno kampuje pred vratima vaše firme? U čemu može biti problem?

1. Problem: Poslovni procesi su prilagođeni mogućnostima poslovnog softvera! Poslovni softver čini okosnicu poslovanja svake firme. Vremenom način poslovanje se prilagođava mogućnostima i ograničenjima poslovnog softvera koji se koristi. Tipičan primer su procedure u poslovanju koje se godinama koriste i napravljene su tako da se prilagode ograničenjima softvera, ali niko zapravo ne može stvarno da objasni zašto se koriste. „Tako radi program, zar ne?“

Rešenje: Prilagodite poslovni softver svojim potrebama i primenite rešenja „najbolje iz prakse“! Procesom implementacije novog poslovnog softvera, firmama se otvara mogućnost poboljšanja svojih poslovnih procesa. Standardni i preporučeni pristup u ovom slučaju je postavljanje tzv. vanilla softvera tj. softvera koji po instalaciji nije posebno prilagođen niti konfigurisan, jer se ova dva procesa, prilagođavanje i konfigurisanje, dešavaju pri samoj implementaciji. Implementacija ovakvog, vanilla softvera znači usvajanje „najboljeg iz prakse“, tj. onih rešenja koja su se kroz praktičan rad firme koja implementira softver pokazala kao dokazano i provereno rešenje. Ovo je šansa za korisnike da preispitaju sve procese koji se odvijaju u firmi i odluče koji od tih procesa su neophodni, koji se mogu izmeniti, a koji su potpuno nepotrebni i mogu se izbaciti.

2. Problem: Procesi su neefikasni. S obzirom da su poslovni procesi razvijani dugi niz godina, a naročito u nestabilnim uslovima našeg tržšta protekle decenije, postoji mogućnost da firme nisu imale vremena ili resursa da preispitaju efikasnost samih procesa. Često, postojeći procesi zahtevaju mnogo koraka, suviše „ručnog rada“ ili preobimnu papirnu dokumentaciju.

Rešenje: Preispitajte svoje poslovne procese i procedure rada! Ako ste u procesu implementacije novog poslovnog softvera pruža vam se idealna prilika da preispitate trenutne poslovne procese, procenite njihov doprinos poslu, njihovu efikasnost i promenite ili eliminišete one procese koji su neefikasni ili vode ka suvišnom poslu. Usvajanje rešenja „najbolje iz prakse“ ponuđenog funkcijama softvera će posledićno poboljšati efikasnost i ostalih procesa. Ovo je naročito tačno kada je u pitanju implementacija zrelih rešenja koja imaju veliki broj korisnika i stabilnu reputaciju.

3. Problem: Gomilanje papira. Računovodstveni i zakonski propisi diktiraju potrebu da se dokumenta čuvaju u štampanom obliku. Većina firmi ima ogromnu količnu papirne dokumentacije. Neka dokumenta je neophodno imati u papirnom obliku, dok je za druga to čist luksuz odnosno trošak.

Rešenje: Sistem za upravljanje dokumentacijom (eng. skr. DMS – Document Management System)? Poslovni softver, danas uglavnom nudi mogućnost smanjivanja obima dokumentacije koja se kreira i arhivira u papirnom formatu kroz obezbeđivanje podrške nekoj vrsti DMS-a. Integracija DMS-a u intranet bi trebalo da omogući podršku za elektronsko kreiranje, razmenu i čuvanje/arhiviranje dokumenata u skladu sa internim polisama firme i zakonskim propisima. Kod nas je usvojen zakon o elektronskom potpisu (SLUŽBENI GLASNIK: 135/04 ) i uskoro bi trebalo biti moguće iskoristiti pun potencijal ovog zakona.

4. Problem: Kolariću, paniću, sami sebe zaplićemo, da li sami sebe rasplićemo? Nabavka papira za štampač predstavlja noćnu moru? Slično je i sa spajalicama, olovkama i ostalim kancelarijskim priborom? Više papira potrošite za razne potvrde i zahteve nego što ćete nabaviti papira za štampač? Dok vi jurite papir i hemijsku olovku da odštampate i potpišete fakturu (račun), kupac je već otišao u firmu u kojoj u štampaču ima papira, a hemijske olovke su „zlikovci“ nabavili prošle nedelje? U problemu ste, ali to već i sami znate. Ubijte zmiju zahteva i odobrenja ili je, ako je ikako moguće (a jeste), svedite na razuman nivo.

Rešenje: Iskoristite mogućnosti koje vam softver pruža! Kada kreirate profakturu (predračun), kroz softver bi trebalo da postoji mogućnost definisanja procesa razrešenja te profakture. Kome se profaktura šalje na odobrenje, koji se vezani dokumenti prave uz profakturu (otpremnica, faktura), kome se šalju vezana dokumenta i kako zaposlene kojima su ta dokumenta namenjena softver obaveštava o novonastaloj promeni. Na primer, kada je otpremnica/faktura napravljena u odeljenju prodaje, da li magacioner na neki način zna za to tj. da li mu softver signalizira nekako da on zna da treba da pripremi robu za kupca?

5. Problem: Nestandardizovani poslovni procesi? Poslovni procesi se menjaju sa rastom firme, promenom načina poslovanja ili zapošljavanjem novih ljudi. Ne važe iste procedure za firmu od 4 čoveka i firmu od 5 ljudi, kao što ista pravila ne važe za firmu sa jednom i firmu sa više lokacija. Prirodna posledica stihijskog (u početnim fazama drugačije i ne može, ma šta ko pričao) širenja, rasta i razvoja firme je nastanak i usvajanje različitih ad hoc procedura, koje vremenom postaju stalne procedure. Svaka poslovnica, na primer, ima svoj jedinstveni način kako realizuje naručivanje, prodaju ili isporuku.

Rešenje: Prilika za standard? Ako razmišljate o promeni trenutnog poslovnog softvera, unapređenju postojećeg softvera, postavite sebi pitanje: u čemu je problem? Zašto menjate softver? Da li je problem u softveru ili u procesima koji nisu standardizovani. Ako ste utvrdili u čemu je problem imate mogućnost (i svakako je iskoristite) da standardizujete poslovne procese u svim odeljenjima vaše firme. Naravno standardizacija se ne radi na silu, a ponegde i nema smisla. U gorepomenutom primeru, prodajni modul može obezbediti funkcionalnost kroz podršku elektronskog pravljenja dokumenta za nabavku kancelarijskog materijala koji se automatski šalje na adresu osobe koja odobrava nabavku, zatim se šalje upit dobavljačima kancelarijskog materijala (koji moraju postojati u vašoj bazi, naravno) i na kraju, odobren zahtev (elektronski potpisan) se konvertuje u narudžbenicu. Prostim standardizovanjem određenih poslovnih procesa i procedura rada, a uz softversku podršku, izbegavate komplikovane puteve dokumenata i što je još bitnije, uvek i u svakom trenutku svaki zaposleni zna kako se šta radi, prostim uvidom u spisak radnih procedura. Takođe, ako neko od zaposlenih ode iz firme, niste ostavljeni na cedilu jer ne znate kako se to ranije radilo.

Sledeća tema: Moduli i funkcionalnost

Tags : proceni

WP Premium Theme by Premium Wordpress Themes