XML je naveden samo kao primer, a ne kao konačno i jedino rešenje. Naravno da postoje i drugi načini razmene podataka kao i drugi formati. Bilo bi mi zadovoljstvo, a verujem i čitaocima ovog bloga, da pročitamo i Vaša konkretna iskustva na ovu temu. Voleo bih da mi se javite na mail i da zajedno napišemo jedan (i više, zašto da ne) članak na tu temu.

Pozdrav,
Milan M.

Prvo, hvala na ovako iscrpnom komentaru.

Drugo, u pravu si za standardizovano povezivanje softverskih paketa. Zaista je šteta što poslovni softver nema standardizovan format za razmenu
podataka (npr. XML).

Treće, veliki broj modula ne znači ništa ako ti moduli nisu povezani.

Četvrto, 3rd party moduli su jako poželjni i postoje firme koje su specijalizovane skoro isključivo za takva rešenja, ali mislim da je sa korisničke tačke gledišta lakše i jednostavnije da poslovni softver ima ugraÄ‘enu potrebnu funkcionalnost umesto 3rd party modula.

Sa druge strane, 3rd party rešenja su skuplja, jer firma koja ih pravi često nije upoznata sa softverom za koji se prave, što na vreme za implementaciju dodaje i vreme za analizu postojećeg rešenja.

Naravno, gorepomenuti spisak nikako ne predstavlja “konačni odgovor”, već prosto spisak problema i potencijalna rešenja. Opet, ako proizvoÄ‘ač ne planira odreÄ‘enu funkcionalnost svog osnovnog paketa, sasvim je prirodno da se angažuje 3rd party proizvoÄ‘ač koji će ovu funkcionalnost nadovezati na osnovni paket.

Rešenja koja si predložo pa i sam izbor problema je tipičan primer trgovačkog pristupa softveru. (Što od tebe nisam očekivao.) Na našem tržštu postoji popriličan broj firmi koje se bave softverskim rešenjima i većini je glavni adut to što imaju “veliki broj modula”. Suprotno rešenjima “All-in-one” ili “All-for-one”, kako bi ih ja radije nazvao su otvorena rešenja. Veoma mali broj softverskih rešenja, pa nazivali oni sebe i ERP-ovima, nudi podršku za integraciju sa ostalim softverima na nekom standardizovanom nivou. A to je ipak jedini način da se dobije sve što treba. U svetu softvera se sve češće koriste servisi umesto modula tako da bi svakako trebalo usmeriti ljude da traže više. Priča sa kompletnim softverom bi trebalo da predstavlja davnu, zaboravljenu, prošlost u kojoj su IT “stručnjaci” malo toga znali i plašili se ulaska svake obrazovane osobe u firmu (da ne kaže da nešto može a oni neznaju to da urade) jer su svi imali samo osnovne funkcije programa i svaki drugi “programer” je ljuti konkurent.

Pozdrav,
Nenad