Kupovina softvera bez pravilne analize sopstvenih potreba

Sat koji pokazuje dubinu do 5 kilometara! Super! Nadmorsku visinu? Super! Štoperica, merenje kalorija, otkucaja srca, merenje ritma koraka… Fenomenalno! Kako bi jedan moj prijatelj rekao: Želim to! Doduše, ne bavim se ronjenjem, planinarenjem, slabo trčim, kalorije sagorevam i bez sata, a ritam srca i ritam koraka već se nekako sami usaglašavaju…

Uvek kada kupujem nešto imam nerealno visoke potrebe i sklon sam preterivanju. Sve mi treba. Zato obično ne kupim ništa ili kupim previše i nikad ne koristim (englezi imaju dobar izraz: overbuy!).

Slično je i sa firmama.

Veliki broj firmi ima tendenciju da pretera u definisanju sopstvenih potreba! „Gladne oči“ zbog toga izazivaju gubitak jasnoće i usredsređenosti, a koji su suštinski kriterijumi za pravilan izbor.

Spisak zahteva i potreba ne treba da bude prevelik. Svega nekoliko strana. Svakako će se spisak povećavati kasnije, ali u startu treba biti usredsređen na suštinske stvari. Suštinske stvari su, u ovom slučaju, nedvosmislene, jedninstvene i jasno definisane potrebe koje pokazuju zašto neki program bolje „pokriva“ poslovne procese u Vašoj firmi. TakoÄ‘e, pravilno definisanje potreba Vam pomaže da izbegnete softver koji ima previše opcija ili softver kojem nedostaju ključne opcije koje su neophodne za Vaš posao.

Na primer, ako se baviti prodajom rezervnih delova (bilo kojih), kao i servisiranjem istih, neophodna opcija je praćenje serijskih brojeva radi lakšeg utvrđivanja datuma kupovine, isteka garancije i sl. Softver koji ima sve ostalo, a nema ovu opciju, definitivno nije softver za Vas. Naravno, ukoliko ste pravilno definisali svoje potrebe i ovu opciju stavili u spisak, automatski ste sebi uštedeli dosta vremena, jer nema potrebe gledati softverske pakete koji ovu opciju nemaju.

Naravno, pri analizi sopstvenih potreba možete krenuti i obrnutim redosledom, tako što ćete prvo napraviti spisak onoga što Vam nikada neće trebati, ali jedno je sigurno: realna, fokusirana i jasna analiza i definicija sopstvenih potreba je ključna stvar koju je neophodno uraditi prilikom izbora poslovnog softvera.

Kupovina softvera koji je kompleksniji od vaših potreba

Izreka „od viška glava ne boli“ je prisutna i prilikom izbora poslovnog softvera, ali ona je u ovom slučaju potpuno pogrešna. Uzmimo, na primer, tekst procesor. Većini ljudi bi za svakodnevni rad bio dovoljan i Microsoft Works, ali većina opet koristi Word. Ljudi jednostavno vole mogućnosti, dugmiće, sličice i „ukrase“ iako ih verovatno nikada neće koristiti. Ovo je možda (mada čisto sumnjam) u redu kada kupujete Office pakete jer nemate mnogo izbora (MS Office je praktično jedini izbor), ali ovakve odluke često predstavljaju breme i nepotrebno traćenje sopstvenih IT resursa i samog potencijala poslovnog softvera. Kao kada kupite Ferrari da biste išli do samoposluge na uglu, lepo ali bespotrebno. Takav softver ima previše opcija koje Vas usporavaju i opterećuju u svakodnevnom radu, a većinu tih opcija nikada nećete upotrebiti.

Sam problem, naravno, ne lež samo u postojanju previše opcija koje ne koristite, već i u nepotrebnom traćenju sopstvenog ljudskog potencijala i vremena. A vreme je novac, to već i vrapci znaju!

Zato je jako bitno da prilikom izbora i kupovine poslovnog softvera sagledate i ovaj problem koji se svodi na kupovinu softvera koji sopstvenim snagama (unutrašnji resursi) možete adekvatno održavati.

Tags : greska, izbor, kompleksnost, potrebe

Kupovina softvera koji je zasnovan na zastareloj, prevaziđenoj ili umirućoj tehnologiji

Imate li windows verziju vašeg poslovnog informacionog sistema? Da li ste sigurni da je u pitanju nova tehnologija? Imate nešto što liči na windows, a u pozadini je matori dBase? Da li ste se zapitali zašto softverska firma još uvek nema odgovarajuću verziju? Da li će Vaš poslovni informacioni sistem raditi pod novom verzijom operativnog sistema?

Clipper? FoxPro? dBase? DOS program? Da li Vam ovo zvuči poznato?

Ova greška se ne odnosi samo na softver. Hardver (seća li se neko 286-ica), baza podataka, operativni sistem, korisnički programi i sl. takođe mogu biti ili već jesu umirući proizvodi, zastareli, bez odgovarajuće podrške, sa premalom bazom korisnika da bi uopšte prežveli a o njima se više ne uči čak ni u našim školama. Takvi proizvodi su neefikasni, kruti i spori u poređenju sa alternativama koje se nude.

Na žalost, na našem tržštu su mnogi proizvodi ostali u upotrebi iako im je davno istekao rok trajanja. To naročito važ za softver. Hardver i ostale ranije pomenute stvari su silom prilika i zakonima tržšta zamenjene novim, ali softver je ostao nekako zaboravljen. Primena novih tehnologija skoro da je zaobišla softver (mogući razlog je što još uvek nemamo izgrađeno tržšte znanja i usluga, ali o tome nekom drugom prilikom). Svakako ovo ne znaši da je to loš softver niti da taj i takav softver ne zadovoljava Vaše potrebe, ali otvara mnoga pitanja i donosi probleme pojavom svakog novog operativnog sistema, odnosi dosta novca prilagođavanju novom operativnom sistemu, a tek koliko se žvaca i vremena troši na podešavanje štampača u mrežnom okruženju u Vašoj DOS aplikaciji ne treba posebno ni pominjati.
Ipak, ne treba očajavati jer na našem tržštu ima dosta zaista kvalitetnog softvera, naročito u oblasti poslovnog softvera, koji je izrađen u starijoj tehnologiji (DOS, Clipper, dBase,…) ali to samo po sebi ne mora da znači da je izbor takvog softvera loš. Problem za Vas kao korisnika nastaje ako softverska firma ne planira da svoj proizvod „osvež“ novijom tehnologijom. To je problem kako za Vas tako i za takvu softversku firmu. Suština ove greške na našem tržštu nije samo u izboru između tehnologije, već i u izboru softverske firme koja je spremna da svoje zastarelo rešenje pretoči u moderniji, kvalitetniji, tehnološki napredniji, ali ne i tehnološki najnoviji poslovni softver. Jer ako softverska firma ima dovoljno veliku bazu korisnika, logično je da će ponuditi i novo rešenje koje će ispratiti razvoj tehnologije. Postavlja se pitanje, koliko ste spremni da čekate na takvo rešenje i koliko će Vas koštati čekanje na takvo rešenje. Zato još jednom podsećam da je sem samog softvera isto toliko bitno i ko pravi/prodaje/implementira softver.

VAŽNO: Što je softver tehnološki stariji potrebno je više ljudi ili pomoćnih programa koji će ga održavati u žvotu, a to košta.

Tags : clipper, dbase, dos, geska, izbor, kupovina

Kupovina softvera koji je na zalasku ili na samom početku svog „života“

/*Problem ekstrema pri kupovini poslovnog softvera*/

Programi (a posebno poslovni programi) su danas toliko složeni da ih je nekada jednostavnije napisati od početka nego „krpiti“. Zato je veoma važno pratiti istoriju razvoja programa da bi se moglo videti kako se program razvijao i kuda ide. Kada procenjujete program bitno je saznati kako će se program razvijati u budućnosti, kada će se pojaviti nova verzija, šta će ta nova verzija sadržati i kada će realno moći da se obezbedi dovoljno podrške, obuke i ispravki da bi se implementacija uspešno izvela. Praćenje planiranog razvoja programa izuzetno je bitno jer softverska firma u jednom trenutku može odlučiti da taj i takav program jednostavno više ne razvija. I šta onda? Zaglavljeni ste sa programom koji ima iza sebe bogato iskustvo, pregršt opcija, pokriva Vaše poslovanje u potpunosti, ali će uskoro biti mrtav softver! Ovo, u prevodu, znači da ako vam zatreba neka nova opcija imate ograničen izbor ili da je sami napravite (što je u većini slučajeva nemoguće, jer je poslovni softver uglavnom zatvorenog koda) ili da opet tražte novi program. Po mom mišljenju i nije neki izbor, stoga slobodno u startu zaboravite softver na zalasku svoje karijere.

Sa druge strane imamo novajlije i to je po mom mišljenju bolji izbor. Zbog složenosti današnjih programa, čak i kada velika firma izađe na tržšte sa verzijom 1.0, retkost je da su sve opcije prisutne i kompletne. Vrlo je moguće da je to i dalje beta faza, nestabilna i/ili joj nedostaju moduli koji su Vam potrebni. Kao i kod vas i kod proizvođača softverskih paketa postoje rokovi (ili bi bar trebalo da postoje, ako ne postoje rokovi, da li uopšte ima smisla takvu firmu uzimati za ozbiljno) i prema tome, kao i sve 1.0 verzije paketa postoji kompromis između ugrađenih funkcija i poštovanja krajnjeg roka. Čak iako je verzija 1.0 relativno nebagovita, nova verzija verovatno nema adekvatno treniran tim za implementaciju, obuku ili podršku. Iako ovo deluje kao lošiji izbor (zbog malopre pomenutih faktora), on to, u stvari, nije. Činjenica da je firma izbacila verziju 1.0 definitivno znači da će se uskoro pojaviti i verzija 1.0.1 i 1.1 i tako dalje. Jedna od tih verzija će sadržati i sve što je vama potrebno, a dobra stvar je što ćete moći da utičete, naročito ako zaista i koristite takav program na dodavanje novih opcija i to baš onih koje su vama potrebne. Naravno ovo ne znači da se treba zaletati, ali u današnjoj softverskoj industriji kada su svi u večitoj BETA fazi, bolje je izabrati mladji softver koji će rasti zajedno sa vama, nego softver, koji će uskoro „umreti“.

Zaključak je mesto na kojem se umorimo od razmišljanja, reče neko, prema tome da zaključim:
Iako se ova greška ne može izostaviti i posmatrati van konteksta prethodnih grešaka koje sam pomenuo, ona na neki način predstavlja izbor između dva „zla“, od koji svakako treba izabrati manje, a to je mlađi softver, definitivno.

Tags : ekstremi, izbor, kupovina, softver, vazno

Nije bitno ko pravi/prodaje softver, bitan je samo softver

Ispravno? POGREŠNO!

Jedan od bitnih aspekata pri izboru poslovnog softvera je i sama firma sa kojom ćete sarađivati prilikom implementacije. Na primer softver je odličan za vašu kompaniju. Odlično je podržan rad i centrale i poslovnih jedninica. Ima prave module. Dobro balansirana kompleksnost naspram upotrebljivosti. Dobra cena. Sve se slaže, ali… softverska firma sve češće prodaje hardver, radnici napuštaju firmu, moral slabi, finasije presušuju i budućnost kompanije je neizvesna.

Važno je razmotriti sa kakvim ljudima ćete sarađivati, kakva je to firma, profit, sposobnost da efikasno isporuči nove opcije i izmene u programu, moral zaposlenih, biznis fokus, vizija i strategija razvoja.

Ako je firma sa kojom treba da sarađujete na svom zalasku, nemojte bacati novac na svet koji nestaje. Jedno je kada menjate poslovni softver zato što je to prirodni proces rasta Vaše firme i kada poslovni softver koji koristite jednostavno više ne zadovoljava Vaše potrebe. Sasvim je druga priča kada ste primorani da menjate poslovni softver zato što je softverska firma propala. To su suštinski dve različite stvari. Prva je posledica evolucije i izbora, a druga posledica nužnosti, moranja i, na žalost, nemanja izbora.

Bitan momenat je i sam proces implementacije, koji ne mora da radi firma koja najbolje poznaje svoj program, a to je firma koja ga je proizvela. Ovaj podslučaj je možda najopasnija greška koja se javlja.
Proveli ste mesece ili čak godine tražeći softver koji će ispuniti vaše kriterijume, našli ste ga, a onda pristanete na bilo koju firmu koja vrši implementaciju softvera. Pored cene softvera (čak i tada postoji mnogo izbora oko toga ko će da vam proda, instalira, implementira, obuči i održava), tim koji će implementirati poslovni softver u Vašu firmu je značajan parametar u jednačini.

Na skali od 1 do 10, zamislite sledeći slučaj. Pretpostavimo da je A softver sa ocenom 9, a podrška sa ocenom 5. Takođe, pretpostavimo da je softver B sa ocenom 7, a podrška sa ocenom 8. Ja bih pre izabrao opciju B. Prosto zato što sam u previše slučajeva, video zahteve za krupnim izmenama u programu iako je sve bilo u redu sa samim programom. Program, zapravo nikada nije pravilno podešen, ili ljudi nikada nisu bili dovoljno obučeni da koriste sve opcije programa da bi radili kvalitetno svoj posao.

Ovde ću Vas opet podsetiti na Parouzzi-ja koji kaže da ako loše startuješ nevolje rastu eksponencijalno, a to je suština problema prilikom nabavke i implementacije poslovnog softvera.

VAŽNO: Ne pomaže vam softver u radu, već pravilna implementacija i upotreba tog softvera.

WP Premium Theme by Premium Wordpress Themes