analiza tržišta

Elektronsko poslovanje u Srbiji – SAN ILI JAVA?!

Jako su retke firme i pojedinci u Srbiji koji se ne naježe pri samom pomenu reči elektronski. Svejedno da li se radi o dokumentu, potpisu, arhivi ili poslovanju. Zašto je to tako? Zašto ljudi ne žele ni da razmisle o tome?

 

Odgovor je višestruk:

 

1. misle da je to jako komplikovano i da neće uspeti da savladaju novine u radu.

2. misle da to nije regulisano zakonom.

3. misle da će im inspekcija ispisati silne kazne zbog takvog načina rada…

Koga god da upitate da li je pokušao da radi elektronski, pa mu je neko rekao da to nije ispravno i dozvoljeno – jedini odgovor je sleganje ramenima i samouveren odgovor: „Nisam, ali nema šanse da je to legalno!“

Iako je to u razvijenim ekonomijama jedini način poslovanja, koji odgovara i državi jer joj i olakšava kontrolu i smanjuje troškove i štedi vreme potrebno za obavljanje administrativnih poslova, kod nas je elektronsko poslovanje još uvek tabu tema.

Izgleda da je država konačno rešila da se više angažuje. Nedavno je saopšteno da je do sada izdato 10000 sertifikata za elektronski potpis i da su sertifikate zatražile i dobile uglavnom firme, uz manji broj fizičkih lica. Broj izdatih sertifikata raste, što ohrabrujuće ukazuje na to da elektronsko poslovanje, polako ali sigurno, doživljava svoju ekspanziju.

Država je napravila portal elektronske uprave, gde se elektronsko potpisivanje najnormalnije koristi. Pored toga, Poreska uprava i APR prelaze na pružanje elektronskih usluga – što će od pravnih lica zahtevati da svoje podatke i izveštaje dostavljaju u elektronskom obliku. Dakle, elektronsko poslovanje više neće biti zanimljivo i poželjno – već neophodno.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Srbije izjavila je da je pružanje elektronskih usluga pravnim licima najefikasniji način da elektronska uprava i elektronsko poslovanje zažive. Iako je broj izdatih sertifikata za digitalni potpis u porastu, kod nas je apsurdno mala primena sistema elektronske trgovine ili elektronskog plaćanja bankovnim karticama.

To su stvari na čijem se poboljšanju mora smisleno raditi, jer će one omogućiti brži razvoj i veći obrt novca.

Za početak, može se dati pohvala promeni državnog kursa i stavova ljudi čije su odluke ključne za razvoj institucije elektronskog poslovanja u Srbiji.

Tags : elektronsko poslovanje, upravljanje dokumentima

(Ne) Legalnost poslovnih softvera

Svemogući i sveznajući google je tu, torenti i shareware sajtovi nas prosto “vuku” da pronađemo i skinemo besplatan (nelegalan?) softver koji nam je potreban.

Postavlja se pitanje ko bi u današnje vreme kupio legalan (poslovni) softver i uložio u informacioni sistem svog poslovanja, kada sve to može dobiti free na samo jedan klik od rešenja problema?

Neslavni odgovor na to pitanje je samo 26% korisnika softvera u Srbiji.

2011 godina nam već u prvom kvartalu donosi novitete na polju poslovnih softvera i softvera uopšteno, donosi nam specijalno obučen tim od 50 profesionalaca, koji će u saradnji sa Alijansom za poslovni softver (Business Software Alliance, BSA) vršti proveru legalanosti softvera u preduzećima http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/index.jsp?page=saopstenja/saopstenje.jsp&sid=2785.

Pitanje koje će u 2011. svaki preduzetnik postaviti sebi je:

1.Zasto je suštinski bitno da imam legalan softver u svojoj kompaniji?

2. Koje su prednosti legalnog softvera u odnosu na krekovani softver (šta mi donosi legalan softver)?

3. Da li nam je legalan softver u suštini potreban (neophodan)?

Odgovore na pomenuta pitanje možete pronaći u sledećem krugu pitanja koje preduzetnik mora postaviti sebi:

1. Ok, “nabavili” smo u firmi (nelegalni) softver koji nam pomaže u našem radu (Windows, Office, CRM, ERP, DMS…), ali ko nam i na koji način garantuje funkcionalnost softvera? Ko nam garantuje da će sofver raditi, da će radnici u firmi moći da ga koriste bez problema (upravo želim da pošaljem fakturu, ali ne mogu )?

2. Ko nam garantuje otklanjanje bug-ova?

3. Ko garantuje za bezbednost softvera?

4. Ko garantuje za sigurnost podataka i tačnost protoka dokumenata kroz nelegalni softver?

5. Ko nam garantuje za nove verzije progama koje mi mogu pomoći da još bolje automatizujemo poslovanje?

3. Ko obezbeđuje moje poslovanje od svih zakonodavnih promena (ukoliko ste u Srbiji ne morate da brinete jer se zakoni kod nas menjaju ne više od 15 puta godišnje )   ?

Ukoliko ste upravo „kupili“ nelegalan softver znajte da je odgovor na pitanja koja su nam manetnuta – niko!

Suštinska prednost (čitati vrednost) legalnog softvera o odnosu onaj koji smo kupili od “malog Perice” iz komšiluka je to što nam proizvođači softvera na osnovu tipova ugovora vezanih za intelektualnu svojinu softvera i sam rad istog, garantuju ispravnost (funkcionisanje) softvera, otklanjanje grešaka, sprovođenje zakonodavnih promena nametnutih od strane države i poboljšanje softvera u vidu novih verzija koje mogu još bolje automatizovati poslovanje.

Da li želite da Vaše poslovanje bude osigurano od svih pomenutih stvari? Da li želite da Vaši radnici bez brige i rizika rade na softveru?

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/novosti/AntiPirat.html

Na Vama je da odgovorite.

Windows 7 i poslovni softver

Konačno je stigao dugo očekivani naslednik  “kontroverzne” Viste. Neki su tvrdili da je Vista samo neuspeo pokušaj, ostali su je poredili sa relativno neuspešnim Windows ME (Millenium Edition). Ja lično nisam imao problema sa Vistom, kao ni korisnici, ali jedno je sigurno Vista je kao i svi Microsoft-ovi operativni sistemi ostavila trag u informatičkoj istoriji.

Ono što je meni posebno interesantno sa aspekta poslovne primene računara su poslovni korisnici koji su mahom ostajali na Windows XP platformi čekajući “bolje” rešenje od Viste.

Da li je to rešenje konačno stiglo u vidu Windows 7 operativnog sistema i da li će W7 uspeti da natera IT menadžere u kompanijama na nadogradnju ostaje da vidimo.

Poslovna rešenja na domaćem tržištu su se retko kada hvatala u koštac sa MS novotarijama. Znam pouzdano za kompanije koje se još uvek “kunu” u svoja COBOL rešenja (jedini problem je cigla koja potencijalno može pasti na glavu programeru). Za sada sam na Windows 7 Compatibility listi našao dva ERP rešenja (koja se mogu kupiti na domaćem tržištu) koja su “ponela” laskavu titulu Compatible with Windows 7.

Za prvo rešenje (ili grupu rešenja) je to bilo jasno i očekivano jer je u pitanju Microsoft Dynamics grana. Doduše za sada samo u statusu Compatible (ovo znači da je proizvođač izjavio da rešenje radi pod Windowsom 7), ali sam siguran da će se to vrlo brzo srediti.

Drugo rešenje je domaći ERP sistem (sa prostora bivše Jugoslavije) koji je uspeo da dobije laskavu titulu Windows 7 Compatible. U pitanju je kompanija DataLab i rešenje Pantheon 5.5 veoma poznato domaćim korisnicima poslovnog softvera.

Pantheon 5.5 (poslednja verzija) je potpuno kompatibila sa 32-bitnom Windows 7 verzijom, ali ono što je još bitnije i sa 64-bitnom verzijom Windows-a 7.

Ovo za poslovne korisnike otvara mogućnost konačnog prelaska na 64-bitnu platformu (hardver je već odavno tamo) i punog iskorišćenja svih 64 bita.

Ja sam siguran da ćemo ubrzo na ovoj listi naći i ostale proizvođače ERP rešenja sa domaćeg tržišta što će i za proizvođače i za korisnike (posebno za korisnike) predstavljati ogroman korak napred.

Poslovni softver – horizontalna podela tržišta

Ovim člankom ću pokušati da napravim presek i prikažem horizontalnu podelu tržšta poslovnog softvera. Primetićete da postoji značajno

preklapanje između različitih nivoa. Razlog za ovo je jednostavan. Većina poslovnog softvera koji postoji na tržštu danas može se prilagoditi relativno širokom krugu korisnika iz različitih tržšnih nivoa. To je omogućilo da različite kompanije koriste isti softver koji je prilagođen njihovim potrebama. Takođe, prilagodljivost poslovnog softvera olakšala je njegov razvoj (kroz razvoj jedinstvenog jezgra koje se prema potrebama dopunjuje određenim modulima), a otvorena je mogućnost programerima unutar firmi da razvijaju dodatne specifične module).

Na našem tržštu se uglavnom mešaju horizontalna i vertikalna tržšta, gde se jedna vertikalna grana (npr. proizvodnja) meša sa veličinom firme. Firma koja prozvodi nešto, može ali i ne mora da bude velika. Da bi softverska firma mogla da nastupi na tržštu npr. Nivoa 1 ili 2 potrebno je mogo više od puke softverske podrške poslovnim procesima (ali o ovome nekom drugom prilikom).

Preporuka je da, prilikom izbora, pogledate po jedan proizvod ispod i iznad Vašeg ciljanog nivoa. Tako nećete propustiti povoljnu kupovinu, a sa druge strane to će vam omogućiti da pogledate i dodatne funkcije koje biste dobili ako platite više.

Nivo 1 – Multinacionalne korporacije – Veće od najvećeg. Kako drugačije opisati kompanije koje slobodno možemo okarakterisati kao države za sebe. Ovde spadaju kompanije koje se mogu naći na Fortune 500 listi. Ove ogromne složene firme zahtevaju posebnu implementaciju i povezivanje sa najrazličitijim lokalnim sistemima. Ako niste SAP ili Oracle ove jednostavno nemate šta da tražte.

Nivo 2 – Velika preduzeća. U ovaj deo tržšta spadaju firme koje su velike i zatevaju značajan rad na implementaciji softvera, ali nisu velike kao firme na nivou 1. Iznenađujuće je da postoji veliki broj softverskih firmi koje su usredsređene na ovaj deo tržšta. One nude sličnu funkcionalnost ali za nižu cenu i manju kompleksnost od Nivoa 1. Ako ste firma Nivoa 1 ili Nivoa 2 preporučujem da pogledate

Nivo 3 – Srednja preduzeća. Ovo je ogromno tržšte. Sigurno ste već čuli za firme koje se nalaze u ovom delu. Neke od njih su svetski poznata imena: SAP Business One, Microsoft Dynamics NAV (ranije Navision). Dok su druge poznatije ljudima u regionu: DataLab Pantheon, Wings Software, AB Soft i mnogo mnogo drugih. Pored pomenutih firmi koja nude opšta rešenja za ovaj segment tržšta postoji dosta firmi fokusiranih na određenu granu ovog tržšta (vertikalno tržšte). Takve firme nude namenska rešenja rešenja za proizvodnju, distribuciju i sl. Ako Vaša firma spada u Nivo 3, zaista imate ogroman izbor.

Nivo 4 – Mala preduzeća. Firme u ovom nivou su uglavnom firme sa petog nivoa koje su prerasle taj nivo. Takvim firmam treba više specifičnih funkcija, ali nemaju potrebe za velikim brojem korisnika koji bi radili na softveru, kao ni puno novca. Postoji dosta firmi koje nude vrlo pristojna rešenja po pristupačnoj ceni, a sa mogućnošću određenog nivoa prilagođavanja takvog softvera specifičnim potrebama firme.

Nivo 5 – SOHO. „Mini“ firme, kućne firme. Pristojna ponuda vrlo jeftinog softvera od 100 do 500 eura. Najčešće se prodaju iz kutije i podešavanja vrši sam korisnik. Najpoznartiji u ovoj kategoriji je svakako QuickBooks, popularni Quicken i drugi. Iako imaju sve standardne opcije, mogućnosti prilagođavanja specifičnim potrebama uglavnom nije moguća i namenjena su malom broju korisnika.

Zaključimo priču: postoji dosta softverskih firmi koje imaju posebna rešenja za razne nivoe. Potrebno je svakako da pri odabiru imate na umu kom nivou Vaša firma pripada i o kom tačno softverskom rešenju pričate. Iako ovi proizvodi imaju i slična imena, funkcionalnost im se značajno razlikuje.

WP Premium Theme by Premium Wordpress Themes