PoslovniSoftver.net BLOG

Beograd, 19.06.09 – potpisan ugovor o poslovnoj saradnji između Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu i kompanije DataLab.

Ugovorom se školi, kao akademskoj ustanovi, besplatno dodeljuju 23 licence softverskog paketa Pantheon 5.5 – najpopularnijeg ERP rešenja na prostorima bivše Jugoslavije.

DataLab Pantheon ERP softverom će već tokom sledeće nedelje biti opremljena jedna računarska laboratorija, kao i računari u kabinetima studijskog programa Elektronsko poslovanje. Korišćenje softvera i edukativnog materijala povećaće se kvalitet studijskog procesa na studijskom programu Elektronsko poslovanje. Softver će se koristiti za potrebe laboratorijskih vežbi iz predmeta: Elektronsko poslovanje, Poslovni softver, Elektronsko bankarstvo i Računovodstvo, ali i na drugim predmetima na ovom studijskom programu.

Kompanija DataLab veruje da stručno usavršavanje počinje već na samom početku karijere mladih ljudi zainteresovanih za elektronsko poslovanje i da traje konstanto kroz celu poslovnu karijeru. U tom svetlu i donacija od preko 25 000 eura predstavlja značajan podstrek za sve koji planiraju da uplove u vode poslovnog softvera.

Saradnja sa visokoškolskim ustanovama i donacija u segment obrazovanja nije prva akcija tog tipa koju je sprovela kompanija Datalab.

O kompaniji Datalab

Kompanija DataLab posluje na teritoriji Srbije od 2002 godine. Bavi se razvojem i implementacijom integralnih poslovno-informacionih sistema za mala i srednja preduzeća. Programska platforma Pantheon^tm višestruko je nagrađivana, a na prošlogodišnjem CeBitu osvojila je prestižno priznanje European seal of excellence.

Danas programski paket Pantheon^tm koristi više od 6000 kompanija u regionu sa preko 17000 korisnika.

Više informacija o kompaniji Datalab pronađite na www.datalab.rs

Tokom prethodnog perioda dosta sam razmišljao o pitanjima koja bih ja postavio proizvođaču poslovnog softvera za koji sam zainteresovan i došao sam do sledeće liste:

1. Da li je u cenu softvera uračunat i izvorni kod?
2. Da li postoji probni period tokom koga možemo vratiti softver i dobtiti povraćaj novca
3. Da li je softver pisan u komercijalno dostupnom programskom jeziku koji se još uvek razvija i za koji proizvođač pruža punu podršku?
4. Koliki su troškovi korišćenja softvera u prvoj godini?
5. Kada se pozove podrška ko je prva osoba sa kojom se dolazi u kontakt i kakva su njena/njegova iskustva?
6. Koliko vremena prođe od prijave greške do ispravke?
7. Koliko je komplikovano kasnije nadograđivati softver?
8. Koliko često izlaze nove verzije i da li korisnik ima mogućnost pregleda Realease Plana?
9. Kako ocenjujete vašu firmu u poređenju sa ostalim iz oblasti u odnosu troškove korišćenja softvera po zaposlenom na godišnjem nivou (okvirno)?
10. Postoje li ograničenja u pogledu baze podataka, hardvera, mreže ili operativnog sistema?
11. Koji je odnos cene implementacije softvera i cene samog softvera?
12. Koji je rok za implementaciju za kompaniju određene veličine (mala, srednja, velika preduzeća po vašim kriterijumima?
13. Koja je metodologija primenja u praćenju realizacijeprojektu u odnosu na plan i sa zadatkovne i finansijke strane?

Siguran sam da ima još pitanja, ali ovo su neka koja su meni pala na pamet. Interesantno mi je da čujem vaša iskustva.

Izvod sa stranica…

Naša peticija cilja ka sjedinjenju glasova zabrinutih Europljana, asocijacija i kompanija i poziva naše političare u Evropi da zaustave patente za softver sa zakonskim objašnjenjem.

Patentni sistem se zloupotrebljava za ograničavanje tržišnog nadmetanja radi ekonomske koristi nekolicine, ne podstičući inovacije. Tržištu softvera bilo bi bolje bez patenata softvera. Zdrava konkurencija podstiče učesnike tržišta na inovaciju.

Evropski sudovi u mnogim slučajevima još uvek dopuštaju validnost softverskih patenata kakve je nemoguće demokratski kontrolisati, kada su [patenti] dodeljeni kod državnih patentnih zavoda ili kod Evropskog patentnog zavoda (EPO). I ne samo da ih dozvoljavaju, no i lobiraju u korist takvih patenata. Uprkos aktuelnoj krizi patentnog sistema, oni nisu u mogućnosti da izvrše reformu, pa izlažu riziku i mnoge Evropske poslove svojom popustljivom politikom.

Čini se da je u 2005 komisija bila više naklonjena prema interesima glavnih međunarodnih konglomerata nego malih i srednjih preduzeća iz Evrope – koji su glavna pokretačka snaga evropske inovacije. Evropski parlament je na kraju odbacio direktivu za patente programa, ali nema prava za zakonodavne inicijative.

http://stopsoftwarepatents.eu/